Kako funkcioniše „vakcina turizam“ u Srbiji - objašnjenje stiže iz Rusije - BBC News na srpskom (2022)

  • Grujica Andrić i Nemanja Mitrović
  • BBC novinari

Kako funkcioniše „vakcina turizam“ u Srbiji - objašnjenje stiže iz Rusije - BBC News na srpskom (1)

Autor fotografije, Reuters

Ilja Barabanov, novinar BBC ruskog servisa, stigao je sa suprugom u Beograd početkom septembra kako bi primio treću dozu vakcine protiv korona virusa.

Želeo je, kaže, da primi Fajzerovu vakcinu koja bi mu omogućila da nesmetano putuje po Evropi i drugim zemljama, pošto ruske nisu odobrile ni Svetska zdravstvena organizacija, ni nadležne agencije Evrope unije i Sjedinjenih Američkih država.

Po povratku u Rusiju, Barabanov je na nalozima na društvenim mrežama objavio da se vakcinisao u Beogradu, a potom je, kaže, dobijao sve više pitanja sunarodnika koji su se interesovali pod kojim uslovima mogu i oni da to učine.

Da je interesovanje ruskih državljana za vakcina ture do Srbije sve veće potvrđuju i iz turističke agencije Ruski ekspres u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

Odlučuju se za Srbiju zbog velikog izbora besplatnih vakcina i činjenice da vlasnicima ruskih pasoša nije potrebna viza kako bi ušli u zemlju, dodaju iz agencije.

  • Srbija i „karantin turizam": Zašto je sve više Indijaca u Beogradu
  • Treća doza vakcina u Srbiji: „Sve kombinacije su bezbedne, jedan izuzetak"
  • Koje vakcine proizvodi Srbija

Za sada se ne zna koliko se ruskih državljana do sada vakcinisalo u Beogradu.

Iz Instituta za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut u Beogradu nisu odgovorili na pitanja o broju vakcinisanih ruskih državljana u Srbiji do trenutka objavljivanja teksta.

Iz Ambasade Rusije u Srbiji za BBC na srpskom su naveli da se Rusija ,,zalaže za uzajamnu registraciju svih vakcina koje su odobrile nacionalne nadzorne strukture, u interesu što bržeg ukidanja ograničenja na međunarodna putovanja radi razvoja međuljudskih kontakata i podsticanja ekonomskog obnavljanja i napretka".

Vakcinisanje stranih državljana obavlja se svakog petka, subote i nedelje na Beogradskom sajmu od 8 do 15.30 časova, kao i u hotelu „Stara Planina" - Ambulanta 3C Knjaževac od 9.30 do 13.30.

Prijavu za vakcinaciju vrše domaće agencije ili ugostiteljski objekti u kojima borave turisti, a evidentirani su u sistemu e-Turista.

Autor fotografije, Getty Images

U Beograd po treću dozu

Ukupno 502.217 ljudi u Srbiji do 26. septembra primilo je treću dozu vakcine, pokazuju zvanični podaci.

Ukupno je 158.773 stranih državljana koji nisu rezidenti Srbije primilo prvu dozu vakcine u ovoj zemlji, drugu je dobilo njih 141.518, dok je trećom dozom vakcinisano 1.567 stranaca, pokazuju zvanični podaci sa vladinog sajta za vakcinaciju koji su ažurirani 26. septembra.

Među njima je i Ilja Barabanov, novinar BBC-ja iz Rusije koji je sa suprugom 10. septembra u Hali 11 Beogradskog sajma primio treću dozu.

Prethodno je u julu primio dve doze Kovivak vakcine u Rusiji, supruga je dobila Sputnjik vakcinu, a oboje su odlučili da se vakcinišu trećom dozom Fajzer cepiva.

Barabanov je za ovu mogućnost saznao putem medija i krenuo put Beograda bez rezervacije preko neke od ruskih turističkih agencija.

Imao je samo rezervaciju hotela i to je, kako kaže, bilo dovoljno.

„Na recepciji hotela u kojem smo odseli su nam pomogli da se prijavimo za vakcinaciju veoma brzo", ističe ovaj novinar.

I na punktu za vakcinaciju nije bilo komplikacija - sve se završilo za manje od sat vremena.

„Stigli smo na Sajam u petak ujutru i čekali smo 20 minuta u redu, a čitava procedura potrajala je između 40 i 50 minuta.

„Morali smo da objasnimo naš slučaj doktorima - ja sam poneo i sertifikat iz Rusije na engleskom jeziku, dok je supruga imala samo na ruskom, ali smo sve brzo rešili", objašnjava Barabanov.

Kako izgledaju „vakcina ture" iz Rusije u Srbiju?

Ruske vakcine protiv korona virusa još nisu priznate u većini zemalja Evropske unije i Sjedinjenim Američkim Državama, pa sertifikat o vakcinaciji ovim cepivima putnicima ne garantuje ulaz u te zemlje.

Strane vakcine nisu registrovane i dostupne stanovništvu u Rusiji i ruski državljani koji su imunizovani u inostranstvu isključivo stranim cepivima ne smatraju se imunizovanim u ovoj zemlji, navodi se u tekstu Ane Rinde, novinarke BBC-ja na ruskom.

Mnogi ruski državljani žele ili imaju potrebu da putuju u te zemlje i počeli su da traže alternativna rešenja, a nekoliko turističkih agencija iz te zemlje je nedavno počelo da nudi „vakcina ture" u Srbiju.

Ovakva tura može se rezervisati preko agencija Ruski ekspres, VEDI grup i BSI grup, navodi se na sajtu Asocijacije turoperatera Rusije (ATOR).

Srbija je najpopularnija destinacija za ovaj vid zdravstvenog turizma zbog velikog izbora vakcina i činjenice da ruskim državljanima nije potrebna viza za ulazak u zemlju, dodaje se.

Posle dobijanja sertifikata o vakcinaciji u Srbiji, ruski državljani moraju da konvertuju ove potvrde u evropske sertifikate kako bi nesmetano putovali u zemlje Evropske unije, piše u tekstu Ane Rinde.

Pored Srbije, Rusi kao destinaciju za ovu vrstu zdravstvenog turizma često biraju i Nemačku.

Imunizacija u najmnogoljudnijoj državi Evropske unije donosi sertifikat koji je priznat u EU, ali troškovi vakcinacije turista u ovoj zemlji su višestruko veći od onih u Srbiji, ističe se u tekstu.

  • Zašto Rusi kupuju lažne potvrde o vakcinaciji
  • Vakcina Sputnjik V: Od skepticizma do diplomatije
  • Sva pitanja i odgovori o Fajzerovoj vakcini

Agencija Ruski ekspres nudi ture koje podrazumevaju avionski prevoz iz Moskve za Beograd letom kompanije Aeroflot, prevoz od i do aerodroma, ali i od hotela do mesta vakcinacije, smeštaj u hotelu, kao i zdravstveno osiguranje za putnike, navode iz ove agencije.

Cena varira od 54.000 rubalja (636 evra) za trodnevno putovanje i dva noćenja u hotelu, dok je za četvorodnevnu turu koja obuhvata tri noćenja potrebno izdvojiti 59.000 rubalja (695 evra).

Kako kažu, sarađuju sa oko 10 partnera u Srbiji koji ruskim turistima nude različite sadržaje, dok još dvoje naimenovanih učestuvuju u realizaciji tura za vakcinaciju.

„Klijentima preporučujemo četvorodnevni put sa tri noćenja, kako bi posle vakcinacije ostali još jednu noć u Srbiji u slučaju da se ne osećaju dobro", ističu iz Ruskog ekspresa.

Ruski državljani moraju imati negativan PCR test pri ulasku u Srbiju koji ne sme biti stariji od 48 sati, a troškove testiranja snose putnici, dodaju iz ove agencije.

Oni koji putuju zbog vakcinacije moraju o tome obavestiti agenciju i poslati podatke iz pasoša, da bi ih agencija potom prosledila partnerima u Srbiji koji zakazuju imunizaciju, objašnjavaju iz Ruskog ekspresa.

Ukoliko je potrebno, isti je postupak i kod ture za revakcinaciju.

Pored Srbije, i Hrvatska postaje popularna destinacija za vakcinaciju ruskih državljana, tvrdi Ilja Barabanov.

Razlog je jednostavan - tamo se može naći i vakcina kompanije Džonson i Džonson koja ide u jednoj dozi, imunizovani odmah dobijaju sertifikat, dodaje ovaj novinar iz Moskve.

Iz zemlje Sputnjika u državu koja ga proizvodi - po Fajzer

Vakcina Sputnjik V, koja je proizvedena na Institutu Gamaleja u Moskvi, odobrena je za upotrebu u Rusiji u avgustu 2020. godine i prva je vakcina protiv Kovida koja je dobila ovu vrstu autorizacije u svetu.

Proizvodnja ove vakcine počela je 4. juna 2021. godine i u beogradskom Institutu za virusologiju, serume i vakcine Torlak.

Institut Gamaleja je odobrio upotrebu 550.000 doza vakcine Sputnjik koja je proizvedena u Srbiji, objavio je 1. septembra ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj u Vladi Srbije Nenad Popović na Tviter nalogu.

Ipak, ruski državljani traže alternativna rešenja pošto imunizacija ovim cepivom ne obezbeđuje slobodno kretanje u zemljama Evropske unije.

„Želeo sam da primim Fajzerovu vakcinu pošto ruske nisu priznate u svetu", kaže Ilja Barabanov u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

Autor fotografije, EPA

Do imunizacije u srpskoj prestonici nije upoznao nikoga u Rusiji ko je učinio isto, ali je posle vakcinacije podelio utiske i fotografije na mrežama Tviter i Instagram.

Mnogi sunarodnici su počeli da mu pišu i raspituju se o tome kako da se vakcinišu u Srbiji, kazao je on.

„Znam čak i jednu ženu koja je posle razgovora sa mnom odlučila da pošalje majku na put u Srbiju kako bi dobila Fajzer vakcinu", tvrdi Barabanov.

Iz turističke agencije Ruski ekspres kažu da su pre nešto više od tri nedelje u ponudu uvrstili ture do Beograda i više od 100 putnika se prijavilo kako bi u Srbiji dobili vakcinu protiv Kovida.

Neophodno je da prođe dve nedelje od kada se putnici prijave i popune formular za vakcijaciju do početka puta, pa je tek nekoliko naših klijenata prošle nedelje otputovalo u Srbiju, objašnjavaju iz agencije.

  • Kako smo preživeli kovid: „Uzmeš jedan dah misleći na suprugu, drugi na dete"
  • Vakcina smanjuje rizik od dugotrajnog Kovida

Švedski sto vakcina

U pomoć ruskim turistima pritiču i turistički vodiči iz Srbije.

Jedna od njih je i Bojana Banković, predsednica upravnog odbora Udruženja turističkih vodiča Srbije, koja je prošle nedelje vodila dvoje ruskih državljana da prime Fajezer vakcinu.

„Isto kao klasični turistički aranžman, samo što je tura od hotela do punkta za vakcinaciju na Beogradskom sajmu", govori Banković za BBC na srpskom.

Pored toga što ih je odvela do mesta za imunizaciju, njena obaveza je bila i da im prenese šta su lekari pitali i da prevede odgovore.

Kaže da su poštovali sve mere i da su bili veoma zadovoljni „urednom, brzom i jasnom" organizacijom.

„Čude se kako kod nas ima toliko zaraženih i malo su uplašeni kada dođu, ali se smire kada vide kako to sve funkcioniše.

„Mi vodiči im takođe kažemo da ovde imamo švedski sto, da je naša država omogućila da se odabere vakcina i to im je fenomenalno i ujedno, kao i svim strancima, neverovatno", ističe turistička vodičkinja.

Dodaje da ruski turisti uglavnom dolaze u četvrtak ili petak i ostaju do nedelje, u periodu kada se na vakcinalnom punktu na Beogradskom sajmu i daju vakcine stranim državljanima koji nemaju prebivalište u Srbiji.

Pretpostavlja da su razlozi za njihov dolazak u Srbiju na vakcinisanje poslovne prirode.

„Slično kao i Indijci koji rade u zapadnoj Evropi i Americi i dolaze ovde da se vakcinišu, jedino što su oni ovde sedeli i u karantinu, a Rusi pošto su bliže, dođu, prime vakcinu i vrate se, a kad bude druga doza doći će ponovo", zaključuje Banković.

Autor fotografije, BBC/Grujica Andrić

Vakcina u par koraka

Ruski turisti aranžman za dolazak na vakcinisanje u Srbiju uplaćuju u agencijama u njihovoj zemlji.

Međutim, prijavu za imunizaciju, ne samo Rusa, već i svih stranih turista, vrše isključivo ugostiteljski objekti u kojima su smešteni ili turističke agencije u Srbiji putem koje je ugovoreno putovanje i smeštaj.

„Moraju i naše agencije da budu uključene jer ne mogu oni sami sebi da rezervišu termin za vakcinaciju", objašnjava turistička vodičkinja Banković.

Vlada Srbije je početkom avgusta donela Zaključak kojim je omogućeno vakcinisanje stranih turista koji borave u Srbiji u nekom od 18.219 ugostiteljskih objekata za smeštaj evidentiranim u sistemu e-Turista.

Pošto ih agencija ili ugostitelj prijave za vakcinaciju, zainteresovani strani gosti dobijaju potvrdu termina vakcinacije koja sadrži datum prve i druge doze, lokaciju, kao i tip odabrane vakcine.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

  • ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
  • MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
  • KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
  • KAKO I GDE MOGU DA SE TESTIRAM: Različiti testovi

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Ruski državljani na vakcinaciju u Srbiju uglavnom dolaze zbog toga što ruske vakcine nisu priznate u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama, pa oni koji su primili ova cepiva nemaju garantovan ulazak u te zemlje.

ReutersSrbija je popularna destinacija za „vakcina ture" iz Rusije zbog velikog izbora vakcina protiv KovidaIlja Barabanov, novinar BBC ruskog servisa, stigao je sa suprugom u Beograd početkom septembra kako bi primio treću dozu vakcine protiv korona virusa.. Po povratku u Rusiju, Barabanov je na nalozima na društvenim mrežama objavio da se vakcinisao u Beogradu, a potom je, kaže, dobijao sve više pitanja sunarodnika koji su se interesovali pod kojim uslovima mogu i oni da to učine.. Da je interesovanje ruskih državljana za vakcina ture do Srbije sve veće potvrđuju i iz turističke agencije Ruski ekspres u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.. Iz Ambasade Rusije u Srbiji za BBC na srpskom su naveli da se Rusija ,,zalaže za uzajamnu registraciju svih vakcina koje su odobrile nacionalne nadzorne strukture, u interesu što bržeg ukidanja ograničenja na međunarodna putovanja radi razvoja međuljudskih kontakata i podsticanja ekonomskog obnavljanja i napretka".. Ukupno je 158.773 stranih državljana koji nisu rezidenti Srbije primilo prvu dozu vakcine u ovoj zemlji, drugu je dobilo njih 141.518, dok je trećom dozom vakcinisano 1.567 stranaca, pokazuju zvanični podaci sa vladinog sajta za vakcinaciju koji su ažurirani 26. septembra.. Mnogi ruski državljani žele ili imaju potrebu da putuju u te zemlje i počeli su da traže alternativna rešenja, a nekoliko turističkih agencija iz te zemlje je nedavno počelo da nudi „vakcina ture" u Srbiju.. Vakcina Sputnjik V, koja je proizvedena na Institutu Gamaleja u Moskvi, odobrena je za upotrebu u Rusiji u avgustu 2020. godine i prva je vakcina protiv Kovida koja je dobila ovu vrstu autorizacije u svetu.. Institut Gamaleja je odobrio upotrebu 550.000 doza vakcine Sputnjik koja je proizvedena u Srbiji, objavio je 1. septembra ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj u Vladi Srbije Nenad Popović na Tviter nalogu .. Mnogi sunarodnici su počeli da mu pišu i raspituju se o tome kako da se vakcinišu u Srbiji, kazao je on.. Neophodno je da prođe dve nedelje od kada se putnici prijave i popune formular za vakcijaciju do početka puta, pa je tek nekoliko naših klijenata prošle nedelje otputovalo u Srbiju, objašnjavaju iz agencije.. „Isto kao klasični turistički aranžman, samo što je tura od hotela do punkta za vakcinaciju na Beogradskom sajmu", govori Banković za BBC na srpskom.. Pored toga što ih je odvela do mesta za imunizaciju, njena obaveza je bila i da im prenese šta su lekari pitali i da prevede odgovore.. „Mi vodiči im takođe kažemo da ovde imamo švedski sto, da je naša država omogućila da se odabere vakcina i to im je fenomenalno i ujedno, kao i svim strancima, neverovatno", ističe turistička vodičkinja.. I dok se obračuni bandi na Haitiju ne smiruju, stotine dece uhvaćeno je između dve vatre, ali jedna grupa osmislila je hrabar plan kako da pobegne na sigurno.

Više od 1.000 ljudi umire svakodnevno u Rusiji, u gradu Vologdi vakcinisan je tek svaki četvrti stanovnik.

Pandemija Kovida-19, koja je počela u martu 2020, posebno je teško pogodila Rusiju i sada se suočava sa četvrtim talasom virusa.. Broj novozaraženih i smrtnih slučajeva toliko je uznemirio vlasti da će se sva radna mesta biti zatvorena na nedelju dana od početka novembra, a Moskva od sledećeg četvrtka ulazi u strogi režim karantina - radiće samo najosnovnije prodavnice i službe.. U Vologdi je samo 26 odsto stanovništva vakcinisano, što je jedan od najnižih nivoa u zemlji.. U jednom od vakcinalnih centara u velikoj sportskoj dvorani u gradu, samo je nekolicina ljudi čekala da primi dozu u sredu, 20. oktobra popodne.. Takva situacija je nedavno navela guvernera Vologde Olega Kuvšinikova da na društvenim mrežama objavi niz poruka u kojima mole ljude da se vakcinišu.. „Pozivam sve antivaksere koji na društvenim mrežama šire paklene stavove protiv vakcinacije, pogledajte u oči onima koji su izgubili voljene osobe", rekao je on.. Potpis ispod fotografije, Ekaterina je jedna od onih koji su se ipak vakcinisali u centru u Vologdi. „Ne razumemo kakva je ovo vakcina", rekla je za BBC.. „Da smo imali sve informacije, sve statističke podatke i rezultate istraživanja, mislim da bi ljudi bili mnogo spokojniji i odlučniji (da se vakcinipšu), ali ništa od toga nismo saznali".. Potpis ispod fotografije, Broj sahrana na groblju u Vologdi je značajno povećan

Odavno sam probio rok za pisanje ovog teksta. Trebalo je izdvojiti jedan ili svega nekoliko razloga…

Vrelo Mlave, foto: Milan Stojković. Vodopad Blederije, foto: Milan Stojković. Da li ste znali da u istočnoj Srbiji ne žive samo Vlasi (kako se to često misli), već ljudi porelklom iz različitih krajeva Srbije i Balkana?. Da li ste znali koliko pećina ima u istočnoj Srbiji?. Rajkova pećina, foto: Milan Stojković. Planina Stol, foto: Milan Stojković. Da li znate šta su prerasti?. Samar prerast, foto: Milan Stojković. Površinski kop u Boru, foto: Milan Stojković. Pogled na Tilva Njagru sa Borskog jezera, foto: Milan Stojković. Borsko jezero, foto: Milan Stojković. Da li ste znali da je Lazarev kanjon jedna od nekoliko geomagnetnih anomalija u svetu.. Lazarev Kanjon – Milan Stojković. Znam da sam mnogo toga u tekstu izostavio , ali na vama je da to dopunite, da putovanjima otkrijete nešto što ni mi lokalci ne znamo, i da podelite to sa nama.. Da li ste znali da vas istočna Srbija nestrpljivo čeka?

U Bugarskoj je obe doze primilo samo 20, u Rumuniji tek 30 odsto stanovnika, a sagovornici BBC-ja kažu da je jedan od razloga što kampanje promovisanja vakcinacije nisu bile dovoljno ubedljive.

„Tu je bilo mnogo tinejdžera koji bi radije čekali nego išli kući i čujem dosta komentara tipa: 'Izgleda da ćemo morati da se vakcinišemo, ovo čekanje nema smisla'", kaže Uroš koji je već primio dve doze.. Osim pandemije, istočne članice EU ove jeseni potresa i politička kriza - Bugarska je na pragu trećih parlamentarnih izbora u samo godinu dana zato što partije već dvaput nisu uspele da se dogovore oko raspodele vlasti, dok je rumunska vlada u turbulentnom procesu formiranja.. Hristo RusevDoktorka Diana Hristova kaže da je tokom trećeg i četvrtog talasa bilo puno pacijenata na intenzivnoj nezi, a nisu bili vakcinisaniOve jeseni Bugarskom hara novi talas pandemije, a samo u poslednjih nedelju dana u proseku je beleženo po 2.800 novih slučajeva dnevno, podaci su Instituta Džons Hopkins.. „Kampanja je takva da se ljudima od početka uteruje strah i moj utisak je da su uplašeni svega što ima veze sa pandemijom - od zaraze do vakcinacije", navodi.. Ministar zdravlja Stojčo Kacarov rekao je da nova digitalna ili papirna zdravstvena propusnica potvrđuje da je neko vakcinisan, da se nedavno oporavio od Kovida-19 ili da je testiran negativno na virus.. Poslednja anketa agencije za istraživanje javnog mnjenja Galup internešenl (Gallup International), sugeriše da je oko 20 odsto Bugara primilo obe doze, a 20 kaže da namerava da se vakciniše.. Prethodna vlada, koja je vodila zemlju tokom prva tri talasa pandemije, kritikovana je da su mere bile proizvoljne i da su se nepredvidivo menjale od blažih u veoma stroge.. BBC SportStanovnici Bukurešta strahuju od uvođenja novog karantinaOktobar u Bukureštu počeo je protestima - hiljade ljudi izašlo je na ulice , buneći se zbog novih mera u prestonici kao što su policijski čas za nevakcinisane i obavezno nošenje maski na otvorenom.. Rumunija ima nešto više vakcinisanih nego Bugarska, ali i dalje je daleko od ciljanih 70 odsto - obe doze primilo je tek 5,6 miliona ljudi, što je manje od trećine stanovništva.. „Oni su u strahu zbog lažnih vesti da vakcina može da izazove sterilitet i oslabi imunitet", kaže Razvan koji je nedavno primio i treću dozu.. „Od političara sam očekivao više - govore da je vakcinacija dobra, da je okej vakcinisati se, ali te poruke nisu dovoljno jake i kampanja nije uspešna", ističe Razvan.. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je u junu rekao da smo pobedili pandemiju, a premijer Florin Čitu je u avgustu izjavio da će četvrti talas biti lakši nego treći, pa ljudi smatraju da nema potrebe da prime vakcinu.. Istraživanja pokazuju da je 50 odsto Rumuna funkcionalno nepismeno, što znači da umeju da čitaju, ali ne razumeju napisano.. „Bilo je užasno i ne bih voleo da se to ponovi", iskren je Razvan.. I dok se obračuni bandi na Haitiju ne smiruju, stotine dece uhvaćeno je između dve vatre, ali jedna grupa osmislila je hrabar plan kako da pobegne na sigurno.

Gradovi širom sveta morali su da preispitaju bezbednost u jeku pandemije korona virusa - evo onih koji to rade dobro.

Da bi razlučila koje promene su dovele do veće bezbednosti, Obaveštajna jedinica Ekonomista nedavno je objavila Indeks bezbednih gradova za 2021 , koji rangira 60 gradova na osnovu 76 pokazatelja bezbednosti koji se tiču infrastrukture, digitalnog života, lične bezbednosti, ekoloških faktora i, naravno, zdravlja - sa pripremljenošću na pandemiju i stopom smrtnosti od Kovida-19 koji su uvršćeni ove godine.. Getty ImagesToronto se visoko kotira u Indeksu bezbednih gradova zbog svoje inkluzivne kulture i bezbednosti životne sredineNajveći grad u Kanadi našao se na drugom mestu u indeksu ukupne bezbednosti, sa jakim ocenama iz infrastrukture i bezbednosti životne sredine.. Ova zemlja može i da se pohvali jednom od najviših stopa vakcinacije na svetu (trenutno 80 odsto), ali i dalje zahteva strogi nadzor i praćenje kontakata pred pojavom novih varijanti.. Getty ImagesDa bi ostao što bezbedniji, Singapur koristi softver za praćenje masa i mobilne aplikacije za prijavljivanjeNajveći grad u Australiji završio je u indeksu sveukupno na petom mestu, a našao se u najboljih deset iz zdravstvene bezbednosti.. Sad kad je vakcinacija dostigla 70 odsto u Novom Južnom Velsu, očekuje se da će mnoga od tih ograničenja biti ukinuta, a najavljeno je da će međunarodne granice biti otvorene u novembru.. Grad se našao i na prvom mestu po digitalnoj bezbednosti, što podrazumeva politiku privatnosti u gradu, sajber zaštitu od pretnje i sveobuhvatni plan za pametni grad.. Getty ImagesGlavni grad Japana našao se na petom mestu celokupnog indeksa i u samom vrhu indeksa zdravstvene bezbednosti, koji u obzir uzima faktore kao što su univerzalno zdravstveno osiguranje, pripremljenost na pandemiju, životni vek, mentalno zdravlje i stopa smrtnosti od Kovida-19.. Iako je broj slučajeva drastično skočio tokom Olimpijskih igara, ta stopa je u značajnoj meri opala čim je vakcinacija dostigla skoro 60 odsto stanovništva.

BBC/Vladimir ŽivojinovićKafići i restorani u Beogradu Blizu 1.000 ljudi preminulo je u Srbiji od posledica korona virusa od početka oktobra, a vlasti su, posle dužeg razmatranja, odlučile da uvedu kovid propusnice za ugostiteljake objekte u zatvorenom prostoru. Korona virus, omikron i Srbija: Sedmi talas kovida - pet stvari koje treba da…Korona virus, kentaur, omikron i […]

Epidemiološka situacija je katastrofalna, ne smiruje se, pa se od subote, 23. oktobra od 22 sata uvode kovid propusnice za sve ugostiteljske objekte u zatvorenom prostoru, rekla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić posle sednice Kriznog štaba za sprečavanje širenja epidemije.. Apelovala je da se ljudi vakcinišu, jer je „više od 90 odsto ljudi na intenzivnoj nezi u bolnicama nevakcinisano“.. Oni koji su odgovorni da obezbede neposrednu primenu mera, odnosno da angažuju kovid redara koji će da nadstoji da se primenjuje lična zaštita od infekcije, mora da plate 30.000 dinara.. Dodala da se kontrliše da li su postavljene dezobarijere, da li ima dovoljno dezinfekcionih sredstava, dovoljan broj kovid redara, da li se nose zaštitne maske i postoji lidovoljan broj obaveštenja za potrošače o pridržavanju svih tih mera.. BBC/Vladimir Živojinović „Nerazumno je da imate iste mere sa vakcinama, kao i pre nego što smo ih imali“, navela je ona tada, obrazlažući razloge zašto Krizni štab za suzbijanje korona virusa nije uveo strože mere, iako je medicinski deo tog tela to tražio.. „U ovom trenutku tražimo modelitet za uvođenje kovid propusnica da ne bude moguća zloupotreba i falsifikovane, jer nemaju svi kovid redari pravo da traže lične karte na uvid, rekla je ona novinarima na Beogradskom sajmu pošto je primila treću dozu vakcine.. „Druga varijanta je, ako je bez fotografije, da se legitimišete nekim drugim identifikacionim dokumentom – lična karta, vozačka dozvola, pasoš, da biste samo pokazali da se proppusnica odnosi na vas.. „Na primer, vi ne možete ući ni u jedan objekat, a da vas obezbeđenje ne legitimiše, da upiše vaše podatke, a sa druge strane, na utakmicama visokog rizika, samo punoletno lice može da kupi karte, najviše četiri, i to uz ličnu kartu i upisuju se podaci“, ukazuje poverenik za zaštitu podataka o ličnosti.. Njome se dokazuje da ste vakcinisani ili da ste preležali kovid ili da ste uradili test na koropna virus u poslednjih 48 sati.. Na mnogim turističkim mestima angažovano je više redara čiji je jedini zadatak da vode računa o tome da su svi posetioci vakcinisani.

BBC/Vladimir ŽivojinovićKafići i restorani u Beogradu Više od 1.000 ljudi preminulo je u Srbiji od posledica korona virusa od početka oktobra, a vlasti su, posle dužeg razmatranja, odlučile da uvedu kovid propusnice za ugostiteljake objekte u zatvorenom prostoru. Epidemiološka situacija je katastrofalna, ne smiruje se, pa se od subote, 23. oktobra od 22 sata uvode […]

Epidemiološka situacija je katastrofalna, ne smiruje se, pa se od subote, 23. oktobra od 22 sata uvode kovid propusnice za sve ugostiteljske objekte u zatvorenom prostoru, rekla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.. „Kontrolom kovid propusnice, preko QR koda, koji već postoji u zdravstvenom sistemu za svakog pojedinca, znaće se da li je serifikat validan ili nije", rekla je premijerka Srbije.. Ona je rekla da je bilo problema oko fotografija na kovid propusnicama, tako da one neće imati fotografije već će kovid redari i druga ovlašćena lica moći da zatraže na uvid lični dokument sa fotografijom uz propusnicu, bilo ličnu kartu ili pasoš ili drugi zvanični dokument izdat od zvaničnog organa.. Dodala je i da je omogućen boravak u zatvorenima i onima koji ne žele da se vakcinišu – biće priznat negativan PCR test ne stariji od 72 sata, koji se vidi u digitalnom sertifikatu, kao i antigenski test, koji je validan 48 sati.. Oni koji su odgovorni da obezbede neposrednu primenu mera, odnosno da angažuju kovid redara koji će da nadstoji da se primenjuje lična zaštita od infekcije, mora da plate 30.000 dinara.. Dodala da se kontrliše da li su postavljene dezobarijere, da li ima dovoljno dezinfekcionih sredstava, dovoljan broj kovid redara, da li se nose zaštitne maske i postoji lidovoljan broj obaveštenja za potrošače o pridržavanju svih tih mera.. „U ovom trenutku tražimo modelitet za uvođenje kovid propusnica da ne bude moguća zloupotreba i falsifikovane, jer nemaju svi kovid redari pravo da traže lične karte na uvid, rekla je ona novinarima na Beogradskom sajmu pošto je primila treću dozu vakcine.. „Druga varijanta je, ako je bez fotografije, da se legitimišete nekim drugim identifikacionim dokumentom – lična karta, vozačka dozvola, pasoš, da biste samo pokazali da se proppusnica odnosi na vas.. „Na primer, vi ne možete ući ni u jedan objekat, a da vas obezbeđenje ne legitimiše, da upiše vaše podatke, a sa druge strane, na utakmicama visokog rizika, samo punoletno lice može da kupi karte, najviše četiri, i to uz ličnu kartu i upisuju se podaci", ukazuje poverenik za zaštitu podataka o ličnosti.

U ovim mesecima svake godine virus gripa je jedna od glavnih tema, ne samo u medijima i kod lekara, već i u svakodnevnim razgovorima. „Gripozan sam“, „Možda je grip“, „Samo da ne zakačim grip“ neke su od poznatih fraza. I to je povod za intervju sa dr Predragom Konom, jednim od naših najistaknutijih epidemiologa i stručnjaka za grip iz Gradskog zavoda za javno zdravlje. Ali osim gripa, još su dva povoda: deset godina od velike pandemije iz 2009. godine i knjiga „Grip“ koju je je Kon, rukovodilac grupe za suzbijanje poslednje pandemije gripa, napisao sa epidemiologom profesorom dr Zoranom Radovanovićem. https://www.instagram.com/p/B413_0apOFn/ Knjiga je namenjena široj čitalačkoj publici i u njoj su iscrpni podaci o virusima gripa, njegovim epidemijskim potencijalima u ovom veku, epidemiološkom nadzoru, dijagnozi, kliničkoj slici, kao i o lečenju (i u siromašnim sredinama) i lekovima protiv gripa, vakcinisanju i drugim merama za njegovo suzbijanje. O svemu tome je dr Kon pričao za Nedeljnik. Zašto se od gripa i dalje umire u 21. veku i pored vakcine protiv gripa? Osnovni razlog je što se vakcina protiv gripa nedovoljno koristi, a i efektivnost, odnosno efikasnost vakcine nije jednaka kod zdravih i hronično obolelih ljudi. Vakcina koja se danas koristi je sa dva soja virusa gripa tipa A i dva tipa B. Zaštita hroničnih bolesnika i starijih od 65 godina je oko 30%, ali je zaštita od smrti i komplikacija neuporedivo veća. Kad govorimo o virusu gripa, može da se kaže da je to najviše ispitivan virus, ali način ispoljavanja bolesti nakon infekcije krije još mnogo tajni. Iako je otkriven još tridesetih godina prošlog veka, još uvek mnoge stvari nisu dovoljno poznate. Danas je poznato da postoje tipovi A, B i C virusa gripa, i da su tipovi A prisutni i kod životinja i kod ljudi. U vreme velike pandemije gripa 1918, virus još nije bio otkriven i mislilo se da bolest izaziva bakterija hemofilus influence. Danas više nema dileme da je pandemiju 1918. izazvao virus gripa AH1N1 poreklom od ptica jer su na leševima preminulih i pokopanih u limenim sanducima otkriveni ostaci tog virusa. Virus tipa A, kojem su rezervoar ptice, ima ogroman broj kombinacija, više od 150. Kod ljudi, trenutno cirkuliše AH1N1 i AH3N2. Virusi tipa B izazivaju manje epidemije, a tip C se javlja samo sporadično. Virus gripa AH1N1 se neprekidno menjao još od 1918, ali je veliku promenu doživeo 2009. Tada se pojavio potpuno novi virus AH1N1 California 2009, nazvan po mestu i godini kada je prvi put otkriven. Danas se obeležava kao AH1N1pdm. Nastao je rekombinacijom humanog, svinjskog i ptičjeg virusa gripa i tako izmenjen se vrlo lako prenosi kroz populaciju. Bio je različit odziv u Skupštini pri vakcinaciji protiv pandemijskog gripa. To zavisi od poslanika, ko je u kojoj grupi. Ako je njegov lider bio protiv vakcinacije, većina je nevakcinisana Koje su najveće zablude o gripu, osim te da se od gripa ne umire? Grip je u principu blaga bolest, ali je ponekad ekstremno podmukao i virus se neočekivano ponaša u organizmu. Pričala mi je koleginica, profesor, infektolog, koja je prisustvovala kada je trudnica, potpuno mlada žena, odmah posle porođaja preminula od pandemijskog gripa, pluća su joj se potpuno raspala. Ginekolozi, međutim, i danas masovno zabranjuju vakcinaciju protiv gripa u toku trudnoće iako postoji opšta naučna saglasnost da je to jedna od najvažnijih zaštita protiv gripa, ne samo majke nego i nerođenog deteta. U pandemiji je deset trudnica preminulo. To potpuno zanemariti i reći da se nije desilo, nije normalno. A zašto ginekolog ne predlaže vakcinaciju protiv gripa u trudnoći? Zato što ne veruje. Grip počinje ubrzano da se prenosi kroz dečje kolektive. Odatle se prenosi na porodice. Sasvim mala deca do dve godine su najosetljivija i kada bi se trudnice vakcinisale, one bi prenele zaštitu na dete. Zabluda je da vakcina protiv gripa izaziva bilo kakvo oboljenje jer u njoj nema ničeg živog, nema virusa. Šta je prevencija protiv gripa i koliko „radi“ beli luk, „popijem ujutru jednu rakijicu“, „citrusno voće“ i slični saveti i narodna verovanja? To ne može da zaustavi grip. Ne mogu da kažem da je ta jedna rakija loša, ali štiti lokalno, u tom trenutku, i ako tada ima virusa zaista će da spreči umnožavanje. Ako neko pije ceo dan, verovatno će ga zaštititi (smeh). Čajevi, topli napici, vođenje računa o prohodnosti disajnih puteva i higijena, korišćenje papirnih maramica, vođenje računa o prenošenju u čemu su ruke veoma bitne, kao i kašljanje i kijanje jer virus ide do metar i po... Sve to stoji. Može i stavljanje maski i vidim da se to probija polako kod nas, samo se sad dešava obrnuto – da nose ovi što su zdravi, a treba obrnuto. Ali sve to su mere koje idu nakon vakcinacije. Kakve posledice može ostaviti grip po zdravlje, pogotovo ako se odleži „na nogama“, odnosno ne preleži? Imate nekoga ko će taj H1N1 da preleži čak ni kao kijavicu, samo kao neki osećaj da mu nije dobro, a preneo je taj virus drugome, a jedan dugogodišnji dijabetičar sa komplikacijama, ako ga tresne grip, može i da umre od toga. Bilo tako što će da umre od pneumonije, a može da uđe u neregulisani dijabetes da mu se pogorša stanje sa perifernom cirkulacijom... Takvi slučajevi nikada se statistički neće ni videti. Teško ćete naći lekara koji će potpisati da je neko umro od gripa. Kod kliničke slike gripa postoje tri stvari koje se uvek ponavljaju – javlja se naglo, temperatura je preko 38 stepeni i obavezno ima respiratornih simptoma (kijavica, kašalj...). Oko 7% ima komplikacije, zato je dobro grip shvatiti ozbiljno. Amerikanci imaju preporučenu, neobaveznu vakcinaciju i došli su do toga da im je pola stanovništva vakcinisano jer se vakcinišu gde god je moguće, na benzinskoj pumpi, u apotekama, samouslugama Kako objasniti ljudima, posebno ugroženim grupama, zašto je važno da prime vakcinu protiv gripa pored antivakserskog lobija? Ono što je paradoks, to je da ti ljudi koji su najugroženiji, čak i kad prime vakcinu su najmanje zaštićeni i mogu da dobiju grip. Ono što je, međutim, kroz istraživanje utvrđeno, jeste da ih ta vakcina štiti od smrti. U trogodišnjem periodu su praćeni oni koji su vakcinisani i oni koji nisu u domovima za negu starih. Oni koji su vakcinisani praktično duže žive i izbegavaju smrt. Oni koji se vakcinišu, a to su hroničari, imaju slabu zaštitu, svega 30 odsto. Amerikanci imaju preporučenu, neobaveznu vakcinaciju i došli su do toga da im je pola stanovništva vakcinisano jer se vakcinišu gde god je moguće, na benzinskoj pumpi, u apotekama, samouslugama. Holanđani vakcinišu svoje stare preko 85%... Daleko smo mi od takve svesti. Kada smo sve radili što smo umeli u pripremi za pandemiju, a došli do toga da nam je dvostruko pala vakcinacija protiv gripa posle pandemije, pa onda još pala i vakcinacija protiv dečjih bolesti, onda smo negde ozbiljno pogrešili. Foto Igor Pavićević Šta vi mislite, u čemu? Skandinavske zemlje ništa nisu morale da rade u pandemijskoj situaciji, samo su pozvale na vakcinaciju i imale obuhvat od 70 odsto. Da biste došli do toga, morate da steknete poverenje stanovništva... A nama se desilo usred kampanje vakcinacije protiv pandemijskog gripa da su se masovno po lokalnim radio-televizijskim stanicama pojavljivali pojedinci sa njihovim „receptima“ kako se treba štititi, digla se prodaja limuna koji nikad nije bio skuplji... i pokrenuta je kampanja protiv vakcinacije. Edukacija je rešenje, ali prvo treba krenuti od lekara. Zašto jača antivakserski lobi, a istovremeno se beleži pad poverenja u lekare i stručnjake i pored toga što imamo smrtne slučajeve zbog nevakcinisanja i tokom epidemije gripa, i tokom epidemije malih boginja? Najiskreniji moj odgovor je – ne znam. Pretpostavljam da je sumnja kod lekara značajna. Ta podložnost ambijentu koji se stvorio i sumnjičavost lekara koji nisu tvrdo edukovani je nešto što se prenosi i na pacijenta. Lekari nisu potpuno shvatili epidemijski proces gripa i da se u pandemijskoj situaciji ne sme govoriti protiv vakcine jer je to ravno dezerterstvu... Imate i naučne studije, ali i državu koja stoji iza toga. U tim situacijama je antivakcinalno mišljenje vrhunskih stručnjaka napravilo čitavu pometnju kod lekara. Zato je najbolje da se o toj odgovornosti priča na sudovima časti. Ovde je do te mere dokazano prisustvo pandemije da svako ko kaže da nije bilo tako, mogu otvoreno i bez ikakvih problema da kažem da laže, izmišlja i pravi destruktivnu atmosferu po pitanju imunizacije. Da li to isto možete da kažete za protivnike vakcina? Vakcinacija nije svuda obavezna u svetu, ali je potpuno jasan naučni stav da je trenutno najbolja zaštita koja postoji. Legitimno je obnavljati ta pitanja. Jasno se pokazalo da Srbija ne može da nema obaveznu imunizaciju jer vrlo brzo pada obuhvat. To se sad pokazalo i u Italiji i Francuskoj. To je pitanje svesti i poverenja. Kod nas postoji opšte nepoverenje prema bilo čemu što se sistemski sprovodi. To ko je na vlasti moralo bi biti potpuno svejedno... A to se u toku pandemije nije tako pokazalo. Mi pamtimo da „to nije bilo ništa strašno“, „da je to bilo prenaduvano“, i da ta vakcina zaista nije ni potrebna i da može da bude čak i štetna. A sve je obrnuto Kako se pokazalo? Bio je različit odziv u Skupštini pri vakcinaciji protiv pandemijskog gripa, zavisi od poslanika, ko je u kojoj grupi. Ako je njegov lider bio protiv vakcinacije, većina je nevakcinisana. I to je bio pokazatelj neshvatanja, društvena svest nije doprla do svakog. Oni javno nikad nisu pozvali svoje istomišljenike protiv vakcinacije, ali bilo je izjava „Neću da primim Miškovićeve vakcine“. Takva vrsta prozivke je nešto što je sa moje strane zapamćeno kao najgore što je moglo da se desi u Skupštini po pitanju zdravlja. Šta ste naučili o gripu nakon velike epidemije „svinjskog“ gripa od pre 10 godina i po čemu ćete pamtiti taj period o kojem pišete u knjizi koju ste objavili sa profesorom Zoranom Radovanovićem? Najupečatljivije, bar meni lično, jeste da smo najviše energije potrošili na medije a da nam je tu najgori rezultat. Mi smo dobili istorijsko pamćenje da „to nije bilo ništa strašno“, „da je to bilo prenaduvano“, da nije bilo ni potrebno toliko pričati o tome, i što je najgori rezultat, da ta vakcina zaista nije ni potrebna i da može da bude čak i štetna. A sve je obrnuto. Iskustva su da su se usred kampanjske vakcinacije, probudili antivakcinalisti i afera vakcine koji su išle paralelno, komplementarno se dopunjavali i potpuno potisnuli brigu o tome šta se stvarno dešava u oblasti imunizacije. Mi smo zaista jedini u svetu koji smo imali takvu aferu. I tu postoji okidač... Za nagli skok nepoverenja i potpunu orijentaciju medija na stranu antivaksera bila je emisija Insajdera „Kupoprodaja zdravlja“. Pre toga do naglog pada imunizacije protiv pandemijskog gripa je došlo tokom same kampanje u toku pandemije jer su se pojavili profesori Medicinskog fakulteta koji su govorili protiv vakcinacije. Prvenstveno mislim na tribinu na Mašinskom fakultetu u organizaciji „Dveri“. Ti ljudi su pričali onako kako su verovali, ali bez naučnog pokrića. Stvar je u tome što su oficijelni kanali zaćutali i niko nije hteo da brani vakcinaciju. Bio sam ispred radne grupe prilično usamljen u odbrani vakcinacije protiv pandemijskog gripa u tom periodu. Ne mogu da kažem da je ta jedna rakija loša, ali štiti lokalno, u tom trenutku, i ako tada ima virusa zaista će da spreči umnožavanje. Čajevi, topli napici, vođenje računa o prohodnosti disajnih puteva i higijena, korišćenje papirnih maramica, vođenje računa o prenošenju u čemu su ruke veoma bitne, kao i kašljanje i kijanje jer virus ide do metar i po… Sve to stoji. Ali sve to su mere koje idu nakon vakcinacije Zašto je grip onda potcenjen i pored svih tih činjenica i toga da u svetu godišnje ubije do pola miliona ljudi (procena SZO je između 250.000 i 500.000)? Mi sad govorimo o gripu, ali u Srbiji niko ne zna kada su bile velike epidemije variole, ali svi znaju kada su bili ratovi. Od variole je 1909. bilo više od 5.700 umrlih. Kad smo pre dve godine imali epidemiju malih boginja, umrlo je 15 ljudi pa smo se oko toga ozbiljno zabrinuli, s pravom. Te 2009. imali smo 137 umrlih od pandemijskog gripa koje je sistem registrovao. Stvarni broj umrlih je oko dva do tri puta veći. U odnosu na taj broj mi nemamo u nekom prethodnom periodu ništa što bi se uporedilo sa tim, a istorijski gledano je ostalo kao da se ništa nije dogodilo. Zašto ovo treba govoriti? Jednostavno treba da bude jasno Srbiji – da se protiv pandemije gripa bori vakcinacijom. Iskustva su zanimljiva i zato je bilo važno zapisati, jer nisu doprla ni do javnosti ni do struke. Šta je epilog „afere“ o nabavci vakcina preko RZZO za koju kažete da je poljulala poverenje u vakcinaciju? Koliko znam, tužilaštvo je povuklo prijavu jer nema nikakvog krivičnog dela. Ja razumem, i u knjizi to kažem, potrebu preispitivanja. I svi mi koji smo radili i obezbedili način funkcionisanja zdravstvenog sistema u toku pandemije 2009. isto smo stradali na neki indirektan način. Ono što je jako bitno jeste da je razotkriveno da nema nikakvog krivičnog dela. To je trajalo pet godina i za sve to vreme smo mi koji smo imali obavezu ćutali, jer smo tako potpisali, a za to vreme se u punom kapacitetu razvio antivakcinalni pokret. Nastao je antivakcinalni ambijent, a sve to skupa je važno da se ne bi ponovilo... Ponovo nas 2018. godine Svetska zdravstvena organizacija upozorava da moramo da se pripremamo za novi pandemijski grip. Prošle godine smo prebrojali oko 60 smrti u Srbiji, u Beogradu 25, i opet je bio AH1N1. U sezonama gripa ima od 5 do 15 posto zaražavanja stanovništva. Kada je do 5 odsto – to se i ne primeti. Kad je 15 posto, to je tri puta više i to je milion zaraženih ljudi, a to su veliki brojevi.

Ali osim gripa, još su dva povoda: deset godina od velike pandemije iz 2009. godine i knjiga „Grip“ koju je je Kon, rukovodilac grupe za suzbijanje poslednje pandemije gripa, napisao sa epidemiologom profesorom dr Zoranom Radovanovićem.. Zašto. se od gripa i dalje umire u 21. veku i pored vakcine protiv gripa?. Vakcina koja se danas koristi je sa dva. soja virusa gripa tipa A i dva tipa B. Zaštita hroničnih bolesnika. i starijih od 65 godina je oko 30%, ali je zaštita od smrti i. komplikacija neuporedivo veća.. To. ne može da zaustavi grip.. Imate. nekoga ko će taj H1N1 da preleži čak ni kao kijavicu, samo kao. neki osećaj da mu nije dobro, a preneo je taj virus drugome, a jedan. dugogodišnji dijabetičar sa komplikacijama, ako ga tresne grip,. može i da umre od toga.. Oni koji se. vakcinišu, a to su hroničari, imaju slabu zaštitu, svega 30 odsto.. Da biste došli. do toga, morate da steknete poverenje stanovništva… A nama se. desilo usred kampanje vakcinacije protiv pandemijskog gripa da su se. masovno po lokalnim radio-televizijskim stanicama pojavljivali. pojedinci sa njihovim „receptima“ kako se treba štititi, digla. se prodaja limuna koji nikad nije bio skuplji… i pokrenuta je. kampanja protiv vakcinacije.. Pretpostavljam da je sumnja kod lekara. značajna.. To ko je na vlasti moralo bi biti potpuno svejedno… A to se u toku pandemije nije tako pokazalo.. Mi pamtimo da „to nije bilo ništa strašno“, „da je to bilo prenaduvano“, i da ta vakcina zaista nije ni potrebna i da može da bude čak i štetna.. Mi smo dobili istorijsko pamćenje. da „to nije bilo ništa strašno“, „da je to bilo prenaduvano“,. da nije bilo ni potrebno toliko pričati o tome, i što je najgori. rezultat, da ta vakcina zaista nije ni potrebna i da može da bude. čak i štetna.. Kad smo pre dve godine imali. epidemiju malih boginja, umrlo je 15 ljudi pa smo se oko toga. ozbiljno zabrinuli, s pravom.. To je trajalo pet godina i za sve to vreme smo mi koji smo imali obavezu ćutali, jer smo tako potpisali, a za to vreme se u punom kapacitetu razvio antivakcinalni pokret.

Život u Srbiji se već neko vreme odvija „pod merama

BBC/Vladimir ŽivojinovićKafići i restorani u BeograduViše od 1.000 ljudi preminulo je u Srbiji od posledica korona virusa od početka oktobra, a vlasti su, posle dužeg razmatranja, odlučile da uvedu kovid propusnice za ugostiteljake objekte u zatvorenom prostoru.. Epidemiološka situacija je katastrofalna, ne smiruje se, pa se od subote, 23. oktobra od 22 sata uvode kovid propusnice za sve ugostiteljske objekte u zatvorenom prostoru, rekla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.. Apelovala je da se ljudi vakcinišu, jer je „više od 90 odsto ljudi na intenzivnoj nezi u bolnicama nevakcinisano".. „Kontrolom kovid propusnice, preko QR koda, koji već postoji u zdravstvenom sistemu za svakog pojedinca, znaće se da li je serifikat validan ili nije", rekla je premijerka Srbije.. Ona je rekla da je bilo problema oko fotografija na kovid propusnicama, tako da one neće imati fotografije već će kovid redari i druga ovlašćena lica moći da zatraže na uvid lični dokument sa fotografijom uz propusnicu, bilo ličnu kartu ili pasoš ili drugi zvanični dokument izdat od zvaničnog organa.. Dodala je i da je omogućen boravak u zatvorenima i onima koji ne žele da se vakcinišu - biće priznat negativan PCR test ne stariji od 72 sata, koji se vidi u digitalnom sertifikatu, kao i antigenski test, koji je validan 48 sati.. Oni koji su odgovorni da obezbede neposrednu primenu mera, odnosno da angažuju kovid redara koji će da nadstoji da se primenjuje lična zaštita od infekcije, mora da plate 30.000 dinara.. Dodala da se kontrliše da li su postavljene dezobarijere, da li ima dovoljno dezinfekcionih sredstava, dovoljan broj kovid redara, da li se nose zaštitne maske i postoji lidovoljan broj obaveštenja za potrošače o pridržavanju svih tih mera.. BBC/Vladimir Živojinović „Nerazumno je da imate iste mere sa vakcinama, kao i pre nego što smo ih imali", navela je ona tada, obrazlažući razloge zašto Krizni štab za suzbijanje korona virusa nije uveo strože mere, iako je medicinski deo tog tela to tražio.. „U ovom trenutku tražimo modelitet za uvođenje kovid propusnica da ne bude moguća zloupotreba i falsifikovane, jer nemaju svi kovid redari pravo da traže lične karte na uvid, rekla je ona novinarima na Beogradskom sajmu pošto je primila treću dozu vakcine.. „Druga varijanta je, ako je bez fotografije, da se legitimišete nekim drugim identifikacionim dokumentom - lična karta, vozačka dozvola, pasoš, da biste samo pokazali da se proppusnica odnosi na vas.. „Na primer, vi ne možete ući ni u jedan objekat, a da vas obezbeđenje ne legitimiše, da upiše vaše podatke, a sa druge strane, na utakmicama visokog rizika, samo punoletno lice može da kupi karte, najviše četiri, i to uz ličnu kartu i upisuju se podaci", ukazuje poverenik za zaštitu podataka o ličnosti.. Njome se dokazuje da ste vakcinisani ili da ste preležali kovid ili da ste uradili test na koropna virus u poslednjih 48 sati.. Na mnogim turističkim mestima angažovano je više redara čiji je jedini zadatak da vode računa o tome da su svi posetioci vakcinisani.

You might also like

Latest Posts

Article information

Author: Greg Kuvalis

Last Updated: 09/23/2022

Views: 5393

Rating: 4.4 / 5 (75 voted)

Reviews: 82% of readers found this page helpful

Author information

Name: Greg Kuvalis

Birthday: 1996-12-20

Address: 53157 Trantow Inlet, Townemouth, FL 92564-0267

Phone: +68218650356656

Job: IT Representative

Hobby: Knitting, Amateur radio, Skiing, Running, Mountain biking, Slacklining, Electronics

Introduction: My name is Greg Kuvalis, I am a witty, spotless, beautiful, charming, delightful, thankful, beautiful person who loves writing and wants to share my knowledge and understanding with you.